Ruski gas ne stiže u Nemačku – redovni radovi ili embargo?

U ponedeljak su počeli radovi na održavanju Severnog toka 1. U Berlinu strahuju da će održavanje gasovoda prerasti u ruski embargo i spremaju se za hladnu zimu.

Da li je ovog ponedeljka (11. jula) već počela zima u Nemačkoj? Ujutro je zaustavljen protok gasa kroz Severni tok, gasovod koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku na dnu Baltičkog mora. Reč je o radovima redovnog letnjeg održavanja koji bi trebalo da traju najviše dve nedelje.

Ali u Nemačkoj strahuju da bi posle pravih dela mogla da uslede politička dela. Odnosno, da će Moskva tiho uvesti gasni embargo tako što ponovo ne pušta gas.

O ovoj mogućnosti otvoreno su govorili ministar privrede Robert Habek i Agencija za mreže koja se u Nemačkoj bavi energetikom.

Rusija je ranije smanjila isporuke gasa Nemačkoj, objašnjavajući to odsustvom Simensove turbine koja je na remontu u Kanadi.

Zbog zapadnih sankcija, Kanađani su zadržali turbinu, ali je u nedelju (10. jula) objavljeno da su pristali da je isporuče Nemačkoj, koja će je preneti Rusiji. Simens je rekao da nastoji da se to dogodi što je pre moguće.

Kremlj ostaje pri verziji po kojoj Rusija nikada ne koristi energiju kao političko oružje. „Kada se turbina vrati sa remonta, obim isporuka će se povećati“, kažu u Moskvi.

Šta ako nema gasa?

Nemačka je veoma zavisna od ruskog gasa. Prema podacima Ministarstva privrede, prošle godine se 55 odsto gasa uvozilo iz Rusije, danas je taj procenat pao na 35 odsto.

Vlada u Berlinu je već pripremila plan u slučaju da više ne bude ruskog gasa. Termoelektrane na ugalj se vraćaju na velika vrata, da bi se gas uštedeo za grejanje.

Devet milijardi evra će verovatno biti izdvojeno za spasavanje Unipera, jednog od najvećih dobavljača ruskog gasa. Ta kompanija trenutno dobija samo 40 odsto količina ugovorenih sa Gaspromom, a ostatak otkupljuje na svetskom tržištu po ogromnim cenama.

Oliver Holtemeler, sa Instituta za ekonomska istraživanja Lajbnic, ocenjuje da će Nemačka moći da preživi zimu i bez ruskog gasa – pod uslovom da Norveška isporučuje veće količine, a da građani štede. „Tako bismo mogli da prezimimo bez ograničenja. Ali onda bismo imali problema i sledeće godine.“

„Ukoliko isporuke gasa budu trajno obustavljene, onda sledećeg leta nećemo moći da napunimo skladišta, pa bismo isti problem imali i tamo zimi“, rekao je Holtemeler javnom servisu ARD.

Poslednji Putinov adut

Političari ne beže od toga da savetuju građanima da skrate tuširanje na tri-pet minuta, ili da sledeće zime ne greju normalno.

Vonovia, najveći koncern koji drži nekretnine u Nemačkoj, saopštio je da će temperatura u stanovima kojima upravljaju i koje iznajmljuju noću biti maksimalnih 17 stepeni. Dnevno grejanje i topla voda nisu ograničeni. Vonovia ima oko 550.000 stanova i upravlja sa još 72.500.

Berza se plaši ruskog embarga, upozoravajući da bi to koštalo nemačku privredu najmanje dvesta milijardi evra. Najteže bi bila pogođena hemijska industrija, kao važna izvozna grana, jer troši čak 15 odsto gasa koji se uvozi u Nemačku.

Čuju se glasovi koji sumnjaju da će Kremlj ostaviti Nemačku bez gasa. „Putin je šahista“, kaže Robert Halver, stručnjak za kapitalna ulaganja Bader banke. „Ne mogu da zamislim da će okrenuti ventil do kraja. Time bi izgubio i poslednji adut“.

News1.rs / DW

Foto: Miha Rekar