DW ANALIZA: DRatovi, klimatske promene i beda: Upozorenje za budućnost
Krčenje šuma, topljenje glečera i zagađenje okeana povezano je sa sve više žrtava u sukobima, sve većim izdacima za oružje i ljudima koji gladuju, kaže se u novom istraživanju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Tome treba dodati i pandemiju koja je donela nove opasnosti.
Recimo Somalija, zemlja na istoku Afrike koja je decenijama u građanskom ratu. Tamo istovremeno suša čini stanovništvo još siromašnijim, prevencije nema, vlada je slaba i ljudi srljaju u ruke islamističke paravojske Al Šabab.
Neizdrživo je i u Centralnoj Americi: loše žetve zbog klimatskih promena pojačavaju se nasiljem i korupcijom i ljude teraju u zbegove ka Sjedinjenim Državama.
„Priroda i mir su isprepleteni tako da ugrožavanje jednog opterećuje i drugo, dok podsticanje jednog jača i drugo. Moguće je nešto uraditi, a trenutak da se nešto uradi je – sada“ upozorava direktor SIPRI Den Smit za DW.
Treba biti spreman
SIPRI je izveštaj pripremio za predstojeći 9. Stokholmski forum za mir i razvoj i želi da posluži kao upozorenje političarima.
U izveštaju se navodi da mnoge vlasti u svetu nisu shvatile težinu krize, ne obraćaju dovoljno pažnje ili čak podstiču nesigurnost.
„Drugi predsednici država ili vlada bi pak delali, ali imaju druge prioritete koji iziskuju vreme i pažnju, kao što su pandemija u poslednje dve godine i trenutno rat u Ukrajini“, kaže Smit.
Grupa autora mirovnog instituta i drugih institucija zaključuje: „Naše društvo je možda imućnije nego ranije, ali je znatno nesigurnije.“
Klimatske promene uzrokuju vremenske nepogode, a pandemija je ugrozila globalni lanac snabdevanja. Nasilje i loše žetve su učinile život mnogih poljoprivrednika nemogućim i doprinose svetskoj migraciji. Žrtve su „često zemlje koje već ionako pate od siromaštva i loših vlada“, mišljenje je stručnjaka SIPRI.
Tu su i oružani sukobi: od 2010. do 2020. godine se njihov broj udvostručio na 56. Isto tako se udvostručio broj izbeglica na 82,4 miliona.
Pre dve godine je povećan broj nuklearnih bojnih glava nakon što se godinama smanjivao, a prošle godine su po prvi put svetski izdaci za naoružanje premašili astronomski iznos od dva biliona dolara.
News1.rs
Foto: unsplash.com/@anniespratt