Da li Nemačka gubi vodeću ulogu u EU?
Pre godinu dana, kada se bližio kraj mandata Angele Merkel, širom sveta su je hvalili kao najvažniju političku figuru u Evropskoj uniji i jednu od najvažnijih na Zapadu.
Ali, u dostignuća njene šesnaestogodišnje vladavine spada i sprečavanje Ukrajine da uđe u NATO, kao i izgradnja Severnog toka 2 od Rusije do Nemačke, iako je u vreme davanja dozvole za gradnju Rusija već pripojila Krim. Ipak, to nije skoro nikoga zanimalo u trenutku kada se nemačka kancelarka opraštala od politike.
Drugačiji svet
Nemačka šefica diplomatije Anelena Berbok je prvog dana ruskog napada na Ukrajinu: „Probudili smo se u drugačijem svetu.“
Ruska invazija u Ukrajini nije samo uništila evropski poredak posle Drugog svetskog rata, već je i preokrenula ocenu nemačke politike prema Rusiji.
Početkom aprila je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski povodom slika leševa u Buči pozvao Angelu Merkel da dođe i uveri se „do čega je dovela politika ustupaka Rusiji u poslednjih 14 godina“.
Ukrajinski književnik Andrej Kurkov je rekao za DW da u Ukrajini doživljava „puno antinemačkih emocija“. „Sasvim otvoreno se Angela Merkel naziva krivcem“, kaže on. Slične optužbe dolaze iz Poljke i iz baltičkih zemalja.
One se ne odnose samo na Angelu Merkel već na jednu celu nemačku generaciju političara koja se pouzdala u „zaokret kroz trgovinu“ (Wandel durch Handel), teoriju da se istorijski animozitet sa Rusijom može umanjiti ako se trguje.
Bivši ministar spoljnih poslova Nemačke i sadašnji predsednik države Frank-Valter Štajnmajer je priznao „pogrešne procene“ koje su Nemačku koštale dosta verodostojnosti.
Najneugodnija je uloga bivšeg kancelara i lidera socijaldemokrata Gerharda Šredera. On ne želi da se distancira od Putina i još uvek radi za ruske energetske koncerne.
Da li je „smena epoha“ stvarna?
Kancelar Olaf Šolc je na početku rata u Ukrajini u Bundestagu proglasio „smenu epoha“ i time je naglasio da je nemačka Vlada naučila lekciju.
S druge strane, on je upozorio da je treći svetski rat moguć i oklevao pri isporuci oružja Ukrajini i uvođenju obimnih mera bojkota ruskih energenata. Otuda mu nisu svi poverovali da je zaista reč o „smeni epoha“.
Premijer Poljske Tadeuš Moravjecki mu je prigovorio da blokira dodatne, oštrije sankcije Evropske unije prema Rusiji.
Postoje i drugi znakovi za gubitak ugleda Nemačke. Početkom aprila u litvanskom glavnom gradu Viljnusu ljudi su demonstrirali pred nemačkom ambasadom jer Berlin ne uvodi potpuni embargo na ruski gas i naftu. U baltičkim državama su se dobri odnosi Nemačke i Rusije oduvek posmatrali sa posebnim nepoverenjem, jer su se te zemlje videle kao sledeće žrtve Vladimira Putina.
One se ne odnose samo na Angelu Merkel već na jednu celu nemačku generaciju političara koja se pouzdala u „zaokret kroz trgovinu“ (Wandel durch Handel), teoriju da se istorijski animozitet sa Rusijom može umanjiti ako se trguje.
Bivši ministar spoljnih poslova Nemačke i sadašnji predsednik države Frank-Valter Štajnmajer je priznao „pogrešne procene“ koje su Nemačku koštale dosta verodostojnosti.
Najneugodnija je uloga bivšeg kancelara i lidera socijaldemokrata Gerharda Šredera. On ne želi da se distancira od Putina i još uvek radi za ruske energetske koncerne.
Da li je „smena epoha“ stvarna?
Kancelar Olaf Šolc je na početku rata u Ukrajini u Bundestagu proglasio „smenu epoha“ i time je naglasio da je nemačka Vlada naučila lekciju.
S druge strane, on je upozorio da je treći svetski rat moguć i oklevao pri isporuci oružja Ukrajini i uvođenju obimnih mera bojkota ruskih energenata. Otuda mu nisu svi poverovali da je zaista reč o „smeni epoha“.
Premijer Poljske Tadeuš Moravjecki mu je prigovorio da blokira dodatne, oštrije sankcije Evropske unije prema Rusiji.
Postoje i drugi znakovi za gubitak ugleda Nemačke. Početkom aprila u litvanskom glavnom gradu Viljnusu ljudi su demonstrirali pred nemačkom ambasadom jer Berlin ne uvodi potpuni embargo na ruski gas i naftu. U baltičkim državama su se dobri odnosi Nemačke i Rusije oduvek posmatrali sa posebnim nepoverenjem, jer su se te zemlje videle kao sledeće žrtve Vladimira Putina.
News1.rs
Izvor : DW Serbia
Foto: Unsplash.com/@christianw