Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je grad Beograd zatražio da se ukine konverzija odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.
– Kada je ovaj institut usvojen pre skoro 15 godina, na nekoliko godina je skoro zaustavio sve velike projekte u visokogradnji a danas samo u Beogradu nekoliko stotina vrednih lokacija ne može da se stavi u funkciju zbog ovog instituta – rekao je Vesić.
– Dva zakona regulišu način, uslove i postupak pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, na različite načine što je nedopustivo. Ukidanje konverzije omogućiće da se uspostavi pravna sigurnost i jasni zakonski okvir u kome će građanima i privredi biti olakšano da uspostave svoje pravo svojine na građevinskom zemljištu. Tako se otvara prostor za dalje investicije, kako privatnih tako i stranih investitora. Na kraju, država za ovih deceniju i po skoro da nema prihoda od konverzije a šteta koja je naneta zbog toga što nisu realizovane investicije meri se milijardama evra. Uostalom, donet je kao „komunistički propis” uz obrazloženje da će obezbediti više para za budžet a takvi propisi u tržišnoj privredi ne funkcionišu i na kraju nanesu najviše štete društvu koje se ne razvija i običnim ljudima koji ostaju bez radnih mesta. Kada imate propis od koga država nema koristi za budžet a otežava investiranje koje bi donelo više prihoda za budžet, nova radna mesta i veći bruto domaći proizvod jasno je šta treba da se uradi – ukidanje propisa – rekao je Vesić.
Grad Beograd traži izmenu Zakona o planiranju i izgradnji na način što se propisuje da je RGZ – Katastar nepokretnosti dužan da po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica u registru nepokretnosti izvrši upis konverzije prava korišćenja i prava iz ugovora o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u pravo svojine, što pre svega doprinosi efikasnijem uspostavljanju prava svojine kroz konverziju prava dugoročnog zakupa, bez promene važećih uslova koji moraju biti ostvareni za provođenje promene u katastru.
Istovremeno, izmene predviđaju i brisanje odredbi u delu koji se odnosi na ugovore o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini, koji su zaključeni između fizičkih i pravnih lica kao zakupaca i titulara javne svojine kao zakupodavaca, u trajanju od najmanje 50 godina, u praksi često i na 99 godina, a koje daju zakonski osnov titularima javne svojine da po sili zakona pokrenu sudski postupak za raskid ugovora o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini, čime se zakupci stavljaju u nepoželjan i neizvestan položaj u uživanju svojih prava proisteklih iz ugovora o zakupu koji su zaključeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi u momentu nastanka ugovornog odnosa.
Izmenama je između ostalog, traženo brisanje pojedinih odredbi koje predviđaju prestanak prava korišćenja na građevinskom zemljištu pravnim licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja, a prestala su da postoje, iz razloga što ove odredbe u primeni mogu praktično dovesti do oduzimanja imovinskih prava pravnim sledbenicima subjekata koji su prestali da postoje, što dovodi do pravne nesigurnosti u pogledu stečenih prava.
Izmenama bi se i omogućilo uspostavljanje jedinstava nepokretnosti kroz pojednostavljeni postupak parcelacije na zahtev samo zainteresovanih vlasnika ili korisnika na zemljištu, s obzirom da je praksa pokazala slučajeve namerne opstrukcije pojedninih suvlasnika koji odbijaju da se saglase i time neosnovano onemogućavaju rešavanje imovinsko pravnih odnosa i dalje raspolaganje imovinskim pravima ostalih vlasnika ili korisnika zemljišta.
– Ovim izmenama omogućila bi se pravna sigurnost građanima i privredi stvaranjem zakonskog okvira za efikasniji i jednostavniji način rešavanja imovinsko pravnih odnosa na zemljištu, čime bi se konačno ostvario jedan od ciljeva ovog zakona, a to je stabilno investiciono okruženje i usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti – poručio je Vesić.
foto> beograd.rs
