Kristijan Šmit: Situacija na Zapadnom Balkanu generalno je stabilna, ali nije pošteđena uticaja agresorskog rata koji Ruska Federacija vodi protiv Ukrajine. Mnogi ljudi strahuju od prebacivanja ratnog sukoba na ovo područje. Ja ne. Ali vidim potencijal za destrukciju, potencijal da se putem lažnih vesti i drugih metoda prouzrokuju krizna žarišta koja bi mogla da destabilizuju zemlje regiona, posebno Bosnu i Hercegovinu. I to kod mene izaziva veliku zabrinutost.
Velika zabrinutost vlada i ovde u Evropi. Videli smo da je kancelar razgovarao s predsednikom Srbije i premijerom Kosova. Vode se intenzivni diplomatski razgovori. Nemačka ministarka spoljnih poslova bila je u regionu, kao i ministarka odbrane. Koliko bi Evropa trebalo da bude zabrinuta zbog gubitka uticaja i kredibiliteta u pogledu trasiranja puta tih zemalja u EU?
Pre svega mogu da kažem da sam veoma zahvalan nemačkoj vladi koja intenzivno vodi brigu o regionu. Ovaj region, naime, postaje jedan od ključnih u stvaranju političke klime. On će to biti i nakon rata protiv Ukrajine. Verujem da korisna i razumna primena instrumenata kojima raspolaže Evropska unija može da deluje stabilizujuće i umirujuće. Na kraju ćemo morati da se zapitamo: može li ova država, Bosna i Hercegovina, i mogu li ostale zemlje – u Evropsku uniju?
To će pokrenuti još nekoliko pitanja, a u međuvremenu moramo da radimo na stabilizaciji prilika. To znači da moramo da radimo na stvaranju poverenja i da koristimo taj kapital. Jer, ljudi očekuju da stvari više ne idu po zlu. Šta znači po zlu? U Bosni i Hercegovini, a posebno u Sarajevu, ljudi su iskusili šta znači živeti tri godine pod opsadom, živeti u uslovima brutalnog rata i brutalnih sukobljavanja. I niko, bez obzira kojoj etničkoj grupi da pripada, nema interesa da to ikada više doživi. Oni imaju veliko poverenje u to da međunarodna zajednica i Evropa mogu to da spreče. To je zapravo suština onoga što je naš zadatak, kako bismo ovoj zemlji dali mogućnost da se samostalno razvija.
Zapadni Balkan je na vrhu liste prioriteta, pa i ovde u Berlinu. Nemačka ministarka spoljnih poslova bila je tamo u poseti. Predsednik Srbije i premijer Kosova posetili su Berlin. Šta se time do sada postiglo?
Trenutno ne mogu da govorim u ime Evropske unije ili njene politike, ali smatram da je, s globalne tačke gledišta, potrebno delovati po meri – u zavisnosti od situacije u zemljama. Potrebni su nam prepoznatljivi pomaci u tim zemljama, koje će onda biti u stanju da iskoriste pravi trenutak za evropske integracije. Ako neko ima utisak da se ništa ne menja na bolje, da je pravna država još uvek slaba, da ne može da pronađe posao ili adekvatne uslove za posao, onda on reaguje na to i odlazi u druge zemlje, u zemlje Evropske unije. Zato moramo da stvorimo osnovu za poverenje. To nije lako, ali postoje instrumenti koje bismo mogli koristiti.
Ako pogledate da je prošlo 27 godina od Dejtonskog sporazuma, onda se i sam čudim koliko malo je hrvatskoj, srpskoj i bošnjačkoj strani uspelo da usklade razlike u sećanju na prošlost i pretope ih u zajedničko razumevanje budućnosti. Svi se sećaju onoga što je bilo, ali ne izvode baš pouzdane zaključke o tome šta ne bi trebalo da bude u budućnosti i do čega mora da dođe.
Kako procenjujete predsednika Srbije? On govori o kompromisu koji želi da postigne po pitanju dosadašnjeg nepriznavanja Kosova kao nezavisne države. Nemačka je potpuno jasno ponovila zahtev da mora doći do priznanja i da je to uslov za ulazak u Evropsku uniju. Očekujete li zaista iskorak u bliskoj budućnosti?
Iskorak će biti teško postići. I kao posmatrač mislim da bi postepeno usaglašavanje imalo smisla. Što se tiče priznavanja Kosova, koje nije priznalo ni pet članica EU, to bi za mene u svakom slučaju značilo omogućavanje pragmatične saradnje između dve države, Kosova i Srbije.
Iz kakve zemlje mi Nemci dolazimo? Imamo iskustvo kada je reč o saradnji između Istočne i Zapadne Nemačke, iako nije bilo međusobnog priznanja. Iz takvog pragmatičnog načina – koji se naravno ne može preneti jedan kroz jedan, jer to je bilo vreme Hladnog rata i komunizma – ja bih izvukao sledeću misao: Nikada nećemo uraditi sve ono što je moguće, ali ono što uradimo, to ćemo uraditi s dobrom voljom. Nažalost, to za sada nije prepoznato u odnosima između Srbije i Kosova. I na tome mora da se radi.
Evropa sada ima u fokusu Zapadni Balkan. Kako ocenjujete ulogu SAD?
Moram pre svega da konstatujem da su Amerikanci opet tu, da su se ponovo vratili u smislu da osećaju odgovornost za regiona. Oni su decidirano postavili za cilj saradnju s Evropskom unijom i ona mora dalje da se gradi. Hvala Bogu da u SAD više nema rasprave o razmeni teritorija s ciljem smirivanja situacije u regionu.
Izvor: DW
Foto: screenshot DW
