Zašto nedostaje hiljade profesionalnih vozača
Nišlija Miroslav Cvetković je pre tri godine odlučio da posao komercijaliste zameni volanom velikog kamiona.
Kamionska kabina, malo veća od četiri kvadrata, postala mu je kancelarija, dnevna i spavaća soba.
„U kamionu imam sve što je potrebno.
„Imam dva kreveta, frižider, zamrzivač, laptop, ali ta kabina od četiri kvadrata je ujedno i sve što imam. U njoj mi se odvija veći deo života“, priča Cvetković za BBC.
Zaklinjem se na… Bezbednost u saobraćaju
Kako je nekada vozio kamion iz pribojske fabrike
„Halo, kako se zaustavlja tramvaj – vozač je pao u nesvest“
Dok čita vest da Srbiji nedostaje 12.000 profesionalnih vozača, ovaj večiti student istorije u petoj deceniji života pravi pauzu na turskoj granici.
„Radni dan je završen i sada je vreme za pauzu.
„Kiša je, neću napolje, sad je pravo vreme da se odgleda film i posle toga odmor“, priča Cvetković.
U svet profesionalnih vozača kojih je u Srbiji, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, između 160.000 i 200.000, odlučio je da upliva 2019, kada je krenuo obuku za ovu delatnost.
Oko godinu i po dana, više vremena provodi na drumu nego kod kuće.
Presentational grey line
Zašto Srbiji nedostaju profesionalni vozači?
Prema nedavno objavljenim podacima Nemačke saradnje u Srbiji (GIZ), Srbiji nedostaje oko 12.000 profesionalnih vozača, od kojih 8.000 u drumskom teretnom transportu.
Kako je nedavno izjavio Goran Aleksić, generalni direktor Srbijatransporta, iako su zarade za ovo deficitarno zanimanje značajno povećane, jednu od velikih prepreka za one koji žele da se njime bave predstavljaju strogi uslovi licenciranja, čak stroži nego u mnogim državama EU.
Miroslav Cvetković kaže da je za obuku i licenciranje morao da izdvoji oko 2.500 evra.
Prošao je obuku za dobijanje CPC sertifikata, što znači da ima potvrdu kompetencije profesionalnih vozača.
„Proces obuke je skup, pa neke moje kolege odlučuju da odu u neku od zemalja Evropske unije, gde polažu za drugu vrstu sertifikata, koja na našim drumovima ne važi“, priča Cvetković.
Jedan od razloga zbog kojih je Miroslav odlučio da se upusti u ovu avanturu bila je dobra zarada.
„Radio sam kao komercijalista 15 godina, uglavnom za vinarije. Pandemija je dodatno otežala taj posao, jer je veliki broj ugostiteljskih objekata prestao da radi, a meni su oni bili glavni klijenti.
„Posao se smanjio, pa sam video da nema finansijskog napretka“, priča Cvetković.
Godinu dana pre izbijanja pandemije, počeo je obuku za vožnju kamiona, jer je, kaže, uvideo da je to jedna od delatnosti u kojoj ima novca.
„U domaćem transportu, zarada je od 1.500 do 1.800 evra. U inostranstvu je od 2.000 do 2.500 evra.
„Svi mi, u Srbiji i inostranstvu, uglavnom imamo ugovore o radu uz minimalnu zaradu ili nešto više od toga i dobijamo devizne dnevnice“, priča Cvetković.
Jedan od razloga zašto ljudi odlaze u inostranstvo je, kaže, viši iznos plate na koji su vozači tamo prijavljeni, „pa će im, samim tim, biti više i penzije“.
„I u inostranstvu su prijavljeni na minimalac, ali je svuda minimalac veći nego kod nas“, kaže ovaj Nišlija.
Objašnjava da njegova tročlana porodica uz novac koji on zaradi, „može lepo da živi“.
„Ja radim, supruga mi je arhitekta bez posla, dete ide u školu. Sa mojom zaradom, lepo živimo.“
Izvor: BBC Serbia
Foto: screenshot Youtube One Media News1.rs / Miroslav Cvetković