BBC: Sport i Jugoslavija – Mate Parlov, „bokserski genije, slučajni profesionalac i rođeni šampion“
„Da se rodim još 100 puta, još 100 puta bio bih bokser.“
Ovako je Mate Parlov, nekadašnji jugoslovenski, balkanski, evropski, svetski i olimpijski šampion, odgovarao kada bi ga pitali da li bi živeo istim životom kada bi se opet rodio, kaže njegov sin Matko Parlov za BBC na srpskom.
Parlov je „bio rođen da bude šampion i niko u tome nije mogao da ga spreči“, ali titule koje je osvojio nisu isključivo bile proizvod talenta, već je Mate imao neverovatnu želju da trenira i napreduje, napominje Zoran Ćirković, bivši profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u Beogradu, koji je sa njim radio 16 godina, pise bbc.com.
„Stalno je tražio šta je to što mora da uradi da bude prvak sveta, nikada nisam naišao na ličnost sa takvom psihom i više sam ja naučio od njega, nego on od mene – bio je jednostavno bokserski genije“, kaže bivši šef katedre za borilačke sportove DIF-a za BBC na srpskom.
Ali, priča o njemu nije samo priča o boksu – Parlov je bio diplomirani ekonomista, kosmopolita, ljubitelj pozorišta i poezije i kafedžija, koji je posle sportske karijere ring zamenio radom u šanku.
Jedne od najvećih sportskih legendi Jugoslavije sećaju se i danas širom šest bivših republika: u njegovoj Puli podignuta su mu dva spomenika, dom sportova nosi njegovo ime, a nedavno je po njemu nazvana i ulica u beogradskom naselju Zvezdara.
‘Neuništiva mašina’ koja je promenila svet boksa
Parlov je 1966. godine već bio jugoslovenski reprezentativac sa 19 godina, a godinu dana mlađi Zoran Ćirković bio je student beogradskog DIF-a.
Treninzi reprezentacije su tada održavani u blizini fakulteta, a Ćirković je u bokserskoj sali bio redovan koliko i reprezentativci, pa je kroz nekoliko dana upoznao budućeg vlasnika svih najvećih titula u poluteškoj kategoriji.
„Ja sam svako veče kao student dolazio da gledam boksere kako treniraju, subotom i nedeljom su bili slobodni, kako bi oni koji žive blizu mogli da odu kući, a on bi ostajao sam“, seća se profesor u penziji.
Počeli su da rade zajedno tokom vikenda, a Ćirković je uvideo da je dobio priliku da trenira „neuništivu mašinu“.
„Stalno je govorio `šta ti misliš, da li je ovo dosta? Možda neko u mojoj kategoriji sada trenira više'“, prepričava profesor.
„On je bio rasni primer bokserskog šampiona, koji baš tako treba da izgleda“, dodaje.
Rad se u narednim godinama isplatio, pa je između 1971. i 1974. godine postao svetski, olimpijski i dvostruki evropski prvak u poluteškoj kategoriji, a 1972. i 1974. i najbolji sportista Jugoslavije u izboru beogradskog lista Sport.
U tom periodu, napominje Ćirković, bio je toliko dominantan da se svet boksa oblikovao prema Parlovu.
„Zbog Parlova su se menjala i pravila, a to se desilo na Evropskom prvenstvu u Beogradu 1973. godine, kada se borio sa sovjetskim bokserom Olegom Karatajevim i obojici je pukla arkada.
„Do tada je važilo pravilo da gubite ako vam pukne arkada, iako ste bili mnogo bolji, a od tada se prekida meč i boduje se, a onaj koji je do tada bio bolji pobeđuje“, priča Ćirković.
фото: bbc.com