U 22 godine 258.731 Balkanac uzeo državljanstvo Njemačke

Masovni odlazak ljudi sa Balkana je negativan trend koji se prati od početka 21. veka, a poslednjih godina je sve izraženiji. Kada odlazak uključuje trajno odricanje od državljanstva balkanskih zemalja, dobijamo egzodus.

Veliki broj građana širom Balkana odlazi, da se nikada ne vrati. Tome u prilog govori i podatak da je u periodu od 2000. do kraja 2021. nemačko državljanstvo uzeo 258.731 Balkanac.

Ljudski resursi predstavljaju najvažnije resurse jedne zemlje u 21. veku i oni su temelj ekonomskog rasta. Uopšte, ljudi predstavljaju jedan od ključnih faktora napretka jednog naroda, države itd. Zato zabrinjava odlazak ljudskih resursa sa Balkana – rekao je za TRT Balkan ekonomista Admir Čavalić.

„Ovo smanjuje potencijal za privredni rast, što ponovo održava začarani krug niskog životnog standarda, odnosno dalje vodi ka odlasku. „Verovatno će se privreda prilagoditi na način da pojača kapitalno intenzivne aktivnosti i/ili teži uvozu nove radne snage“, rekao je Čavalić.

Prema podacima i procenama brojnih domaćih i međunarodnih organizacija i udruženja, gotovo svaka zemlja na Balkanu godišnje gubi stanovništvo veličine malog grada. Investitori retko ulažu u takvo okruženje.

„Trošak je nastao po raznim osnovama – direktnim, u smislu cene obrazovanja, budućim prihodima po osnovu bilo koje ekonomske delatnosti, ali i značajnijim – indirektnim, oportunitetnim troškovima u vidu propuštenih prilika zemlje. Koliko je samo preduzetnika među onima koji odlaze? Inovator? Pojedinci koji bi mogli da naprave konkretnu promjenu, iskorače itd.“, pita se Čavalić

Rešenja za gore navedeno su ograničena, shvatajući da je migracija konstantna za ova područja. Ono na čemu se može raditi je bolja komunikacija sa dijasporom – na način da to bude investicija a ne društvena dijaspora, ali svakako i na unapređenju domaćeg poslovnog ambijenta, dodaje Čavalić.

Više od 250 hiljada Balkanaca uzelo je nemačko državljanstvo

U periodu od 2000. do kraja 2021. nemačko državljanstvo uzeo je 258.731 Balkanac. Ovo su podaci istraživanja hrvatskog ekonomiste Dejana Kovača, koje je sprovedeno uz pomoć više baza podataka, među kojima su DESTATIS i Auslanderzentralregister. S obzirom da je istraživanje na samom početku, Kovač je u intervjuu za TRT Balkan upozorio na statističke greške i odstupanja.

„Ovo je ponderisani prosek sa nekoliko baza jer svaka baza ima svoje prednosti i mane. Dok ne uđem u suštinu svake baze, tj. što se tiče toga koja baza podataka ima greške, podatke treba uzeti okvirno u ovom trenutku, jer se radi o tome da se dođe do najtačnije procene“, rekao je Kovač za TRT Balkan.

Trend u poslednjih 11 godina

U periodu od 2010. do 2021. nemačko državljanstvo uzeo je 136.551 Balkanac. U poslednjih 11 godina, Crnogorci su se najmanje odrekli državljanstva, a najviše građani Kosova.

Budućnost Balkana bez mladog stanovništva

Projekcije Ujedinjenih nacija iz 2021. govore da će do 2050. godine zemlje regiona imati najmanje 20 odsto manje stanovništva nego danas.

Tako se navodi da će Hrvatska imati skoro 17 odsto manje stanovnika, ukoliko se ne promene javne politike.

Za Bosnu i Hercegovinu se procjenjuje da će ovakvim trendovima zemlja do 2070. godine imati milion i po stanovnika, od kojih će više od polovine biti starije od 65 godina.

Srbija je 2021. imala 6,9 miliona stanovnika, a pet godina ranije 300.000 više. Dvadeset godina ranije ta država je imala 7,5 miliona stanovnika, što jasno ocrtava sliku realnog stanja zbog masovnog odlaska Balkana sa ovih prostora.

News1.rs / TRT Balkan

Foto: (A/A)