Ministarka pravde u Vladi Republike Srbije Maja Popović poručila je sinoć na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da Srbija vodi odgovornu politiku pomirenja u regionu, bez koje nema budućnosti, stabilnosti, ekonomskog razvoja i normalizacije odnosa.

Popović je, tokom obraćanja na sednici posvećenoj šestomesečnom izveštaju o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, ukazala na neka od ključnih pitanja koja se tiču aktuelne saradnje Srbije i Rezidualnog mehanizma za međunarodne krivične tribunale.

Ona je rekla da je Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju doživelo potpuni neuspeh u istragama i suđenjima za zločine izvršene na teritoriji Kosova i Metohije nad srpskim i nealbanskim civilnim stanovništvom i time znatno urušilo ugled i poverenje u Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam.

Prema njenim rečima, nekažnjivost za strahovite zločine izvršene prema srpskom stanovništvu je praktično postala politika koja je svoje snažno uporište našla upravo u radu Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Ministarka je naglasila da sve reference na tzv. Kosovo treba da budu shvaćene u punoj saglasnosti sa Rezolucijom SB 1244 i da je obaveza svih učesnika u procesuiranju ratnih zločina i ostvarivanju saradnje u borbi protiv kriminaliteta da u potpunosti postupaju u skladu sa ovim dokumentom.

Popović je istakla da još nije odgovoreno na deset zahteva za pružanje pravne pomoći, koje je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije uputilo EULEKS-u u Prištini, koji svoje aktivnosti sprovodi oslanjajući se na autoritet SB UN.

Povodom ukazivanja Tužilaštva Mehanizma na zastoj u pregovorima između Srbije i Hrvatske po pitanju zaključenja sporazuma o ustanovljavanju okvira za procesuiranje ratnih zločina, Popović je napomenula da je reč o bilateralnom pitanju koje nije u isključivoj nadležnosti Mehanizma, niti je od posebnog interesa za njegovo funkcionisanje.

Ministarka je prenela da sporazum nije zaključen jer je Hrvatska insistirala na ukidanju univerzalne jurisdikcije u pravnom sistemu Srbije.

Ovu vrstu jurisdikcije poznaje i pravni sistem Hrvatske, ali i pravni sistemi drugih država članica EU, pa se postavlja pitanje zbog čega se insistira na njenom ukidanju u pravnom poretku Srbije, rekla je Popović.

Ona je naglasila da je Srbija uložila napore u cilju produbljivanja saradnje sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom u ovoj oblasti, navodeći da svaki zločin mora biti adekvatno kažnjen bez obzira ko ga je izvršio.

Popović je istakla da je neophodno da i države u regionu preduzmu iste korake, jer Srbija za sada jedina iskreno pruža ruku pomirenja.

Ministarka je, povodom tvrdnji predsednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, koji je u izveštaju naveo da Srbija ne ne ispunjava svoje obaveze u pogledu predmeta Jojić i Radeta, istakla da postupanje naše zemlje u vezi sa ovim predmetom ne predstavlja kršenje međunarodnih obaveza, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom SB 1966.

Ona je rekla da, prema navedenoj rezoluciji, upravo nacionalni pravosudni organi treba da preuzmu krivična gonjenja, podsetivši da je odluka Višeg suda u Beogradu, koji je našao da pretpostavke za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića nisu ispunjene, postala pravnosnažna.

Ministarka je ukazala na to i da je Mehanizam usmerio sve svoje aktivnosti na pitanja koja se tiču nepoštovanja suda, iako je formiran za procesuiranje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije.

U tom smislu, istakla je da su organi Republike Srbije uručili pozive licima koja treba da budu saslušana u Tužilaštvu za ratne zločine Srbije u svojstvu osumnjičenih i da je naša zemlja time ispunila svoje obaveze, iako to nije navedeno u izveštaju tužioca Bramerca.

Popović je ponovila zahtev i spremnost Srbije da se zatvorske kazne koje je izrekao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam za međunarodne krivične tribunale izvršavaju u Srbiji, pod nadzorom Mehanizma.

Ministarka se usprotivila i praksi dugogodišnjeg neodlučivanja Mehanizma o molbama za prevremeno puštanje na slobodu državljana Srbije, istakavši da se neodlučivanjem o molbama flagrantno se krše njihova osnovna ljudska prava.

Ona je dala garancije da će, i pored toga, uslovi prevremenog puštanja na slobodu biti u potpunosti poštovani, kao što su i do sada bez izuzetka bili poštovani, naglasivši da je Srbija ispunila sve ono za šta je garantovala.

Prema njenim rečima, nema pomaka ni u pogledu vraćanja obimne arhivske građe koju je Srbija prosledila Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizmu, a koja nije korišćena ili više nije potrebna za tekuća suđenja pred Mehanizmom.

Popović se osvrnula i na zamerke Tužilaštva Mehanizma da pojedinci delegitimišu činjenice koje su suprotne stanovištima Tužilaštva, a koje proizlaze iz presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizma.

Srbija je demokratska država u kojoj je garantovana sloboda govora, stručne i naučne kritike. Kritici podležu i presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Mehanizma, kao i u svakoj drugoj demokratskoj državi, poručila je ona.

Ministarka je naglasila da je u izveštajnom periodu Tužilaštvo za ratne zločine Srbije aktivno sarađivalo sa Tužilaštvom Mehanizma, pri čemu je, pored redovnih sastanaka na visokom nivou, ostvarena saradnja u konkretnim predmetima protiv dva visoko rangirana zvaničnika, što je rezultiralo podizanjem jedne optužnice i unapređenjem istrage u drugom slučaju.

U ovom periodu, kako je rekla, formirana je i radna grupa sastavljena od predstavnika Mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Srbije, kako bi se unapredila saradnja u konkretnim predmetima, posebno na planu obezbeđenja dokaza.

izvor> Vlada

foto> Vlada