Posle telefonskog razgovora Vućića i Putina, u posetu Srbiji uskoro stiže Sergej Lavrov, a potom i Olaf Šolc. Sankcije Rusiji su i dalje glavna politička tema koja parališe skoro sve druge oblasti politike u Srbiji.
S jedne strane pritisak Evropske unije da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, i sa druge Rusija koja bi želela da Srbija ostane u statusu prijateljske zemlje koja ne želi da uvede sankcije Rusiji. Kao prvi važan događaj u tom diplomatskom mozaiku je jučerašnji telefonski razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina.
Predsednik Srbije je nakon razgovora saopštio da je Srbija sa Rusijom postigla veoma dobar dogovor, obezbeđena je nesmetana isporuka gasa, i da će cena gasa za Srbiju biti višestruko niža nego za druge u Evropi. Ta cena je u ovom trenutku tri puta manja a tokom zime će biti i deset do dvanaest puta manja, ističe Vučić. Ugovor će biti potpisan na tri godine, rekao je Vučić, i dodao da je od Putina dobio i saznanja kako se odvija situacija na terenu u Ukrajini.
„Postoje neki ponuđeni mirovni sporazumi na stolu u Moskvi, Kijevu, i na Zapadu, ali to nije nešto čime bi mi trebalo da se bavimo“, istakao je predsednik Srbije.
Srbija kao značajan faktor
Telefonski razgovor dvojice predsednika bio je ipak pod znakom pitanja što je izazvalo razne spekulacije u srpskoj javnosti. Kada je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da takav razgovor nije ni bio planiran, to je za mnoge bio signal da je ugrožena prijateljska saradnja dve zemlje, i da Kremlj na taj način šalje poruku Beogradu.
Političke stranke u Srbiji su – svaka sa svojih pozicija – taj momenat iskoristile za kritiku Vučićevog sedenja na dve stolice. Pristalice sankcija su to videle kao znak da se na Rusiju ne može ozbiljno računati, dok je takozvana patriotska opcija to videla kao šamar Vučićevoj nedoslednosti u odnosima sa Rusijom.
Pokazalo se ipak da je međunarodna pozicija Rusije takva da je i Srbija previše značajan faktor da bi Moskva bez preke potrebe ugrozila dobre diplomatske odnose sa Beogradom.
(Ne)sigurno snabdevanje gasom
U svakom slučaju, osnovno pitanje nakon razgovora dvojice predsednika je koliko Srbija može da odahne kada je reč o snabdevanju gasom? Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da Srbija može i ne može da odahne:
„Ako stvari posmatramo u okviru rusko-srpskog dogovora mi smo svakako bezbedni. Sa druge strane, rat i potencijalna kulminacija sukoba može da dovede do toga da u nekom momentu dođe do prekida snabdevanja. Ali, ne verujem da to može biti trajnog karaktera jer Evropa nema alternativu za ruski gas“, kaže Anđelković za DW.
News1.rs
Izvori: DW
Foto: Foto: Jelena Đukić Pejić DW
